Desant na Drvar 1944

Desant na Drvar (šifrovani naziv operacija Konjićev skok) je bio nemačka akcija u aprilu i maju 1944. čiji je cilj bio da se zarobi Josip Broz Tito i da se ukloni vođstvo partizanskog pokreta u Jugoslaviji. Sam vazdušni desant je obavljen 25. maja 1944. godine. Partizanski štab je u to vreme bio sakriven u pećini iznad Drvara. Predstavnici Saveznika Rendolf Čerčil (sin Vinstona Čerčila) i Evelin Vo su takođe bili prisutni. Nemački SS-ovci i padobranci su se krenuli prema Titovoj pećini, ali su ušli u žestok okršaj sa partizanima koji je rezultovao velikim žrtvama sa obe strane.
Interesantno, četnici Dragoljuba Mihailovića su učestvovali u borbi u svom pokušaju da uhvate Tita. Dok su Nemci uspeli da se probiju do pećine, Tito je već bio pobegao. Nemački gubici su bili 213 ubijenih, 881 ranjenih i 51 nestali. Procenjeno je da su partizani imali oko 6.000 mrtvih, uključujući i mnogo civilnih žrtava.


Uvod

Zbog neuspešnih ofanziva na partizane (bitka na Neretvi, bitka na Sutjesci) i neuspelih atentata na Tita, nemačka komanda se odlučila za novu operaciju, čiji glavni cilj nije bio da se unište partizanski odredi, već da se ukloni ili zarobi Vrhovni štab NOVJ i da se tako dobije strateška prednost sve dok se potpuno ne unište odredi NOV i POJ.

Za ovaj napad upotrebljen je jedan bataljon padobranaca, SS-ovaca, koji je, posle žestokog bombardovanja Drvara, bačen na grad pomoću jedrilica, kao i pomoću padobrana, a istovremeno kopnenim putem krenule su od Sarajeva preko Jajca borbene grupe Sedme SS divizije "Princ Eugen", od Knina 118. lovačka divizija i 92. motorizovani puk, a od Bihaća i Bosanskog Novog borbene grupe 373. i 392. nemačke divizije. Padobranski 500. SS bataljon je bio sastavljen od kažnjenih pripadnika raznih SS divizija čiji je angažman odobren tek nakon Himlerove intervencije.

Za dan napada Nemci su uzeli dan proslave Titovog rođendana, očekujući da će partizane zateći nespremne. Usled čestog izviđanja neprijatelja avionima, kao i direktnih opomena od britanskog obaveštajnog centra, Vrhovni štab je preduzeo izvesne mere za slučaj napada Nemaca iz vazduha. Premešten je i štab britanske vojne misije. Čak je jedna brigada bila smeštena u samom Drvaru. Međutim, usled toga što su Nemci vršili demonstrativne napade prema oslobođenoj teritoriji, ova brigada je bila prebačena da ih zaustavi.


Desant

Nemci su napad otpočeli u šest časova izjutra 25. maja 1944. godine. Prvo su žestoko bombardovali čitav prostor, a zatim su počeli padobranski desant. Prethodno su uništili četiri protiv-avionska mitraljeza. Osim padobrancima, Nemci su spuštali svoje trupe i jedrilicama. Iznenađenje je za partizane bilo prilično. Čim su se spustili, nemački padobranci su odmah stvorili svoje baze i smesta prelazili u napad. Kod svakog nemačkog padobranca nalazila se po jedna Titova fotografija. Uoči napada, Tito je došao u pećinu u Drvaru, gde je večerao s gostima, tako da ga je napad zatekao u pećini. Sovjetske i britanske misije su bile izvan Drvara, pa njima nije pritila nikakva direktna opasnost. Kada je počelo bombardovanje iz vazduha, Tito i ostali članovi Vrhovnog štaba su se sklonili u pećinu. U međuvremenu su se prizemljili padobranci, a jedna grupa je odmah krenula u pravcu pećine. U tom trenutku nijedna desetina Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba nije se nalazila kod Tita, osim jednog ordonansa, jer su sve desetine bile raspoređene kod sovjetske i britanske misije, kao i na raznim drugim dužnostima u gradu. Mićo Janković, zamenik komandanta Pratećeg bataljona, koji se nalazio u štabu bataljona u centru grada, čim je vidio da padaju padobranci, zgrabio je svoju mašinku i sa još jednim saborcem pojurio ka pećini. Iza mosta na reci Unac naleteo je na četiri nemačka padobranca koji su išli prema pećini, i pošto ih je spazio pre nego što su oni njega ugledali, otvorio je vatru iz mašinke i sve ih ubio.

Nemci su neprekidno bacali pojačanja u grad, nove jedrilice su stizale. Oko svake kuće vodile su se žestoke borbe. Nemci su napadali i po njivama na kojima su se nalazile i radile drvarske omladinke. Nemci su ove devojke odmah hvatali i posle streljali.

Od vojnih jedinica u Drvaru i njegovoj užoj okolini nalazila se jedino Viša oficirska škola, ali gotovo svi polaznici ove škole bili su izašli u zoru da uče, pa su se razmestili po okolnim šumarcima, mahom svi bez oružja. Kada su videli da se padobranci spuštaju, pojurili su u zgradu, ali osim revolvera, uglavnom nisu imali drugog oružja. Ipak, pojedine grupe iz oficirske škole počele su da pružaju organizovaniji otpor. U Drvaru su se zatekli i neki delegati s Drugog omladinskog kongresa koji se još nisu uspeli vratiti u svoje jedinice.

Nemci su pre podne streljali veliki broj seljaka u Drvaru. Svim zarobljenicima postavljali su kao prvo pitanje: "Gde je Tito?" Kako niko nije hteo da odgovori, Nemci su ubijali sve od reda.

U gradu je besnela žestoka bitka. Čitavo rukovodstvo Okružnog komiteta SKOJ-a za Dravr je poginulo. Nemački padobranci bili su pali tačno pred kuću u kojoj su se nalazili skojevci i odmah je blokirali, tako da iz nje niko nije mogao izaći. U zgradi je bilo šest članova OK SKOJ-a za Drvar i sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a za Drvar. Tokom borbe, omladinci su vraćali nazad bombe koje su im Nemci ubacivali kroz prozor. Posle borbe od dva sata otpor je prestao, pošto su izginuli svi osim jednog skojevca, Ljube Bosnića. On je bio teže ranjen u nogu i u jednom trenutku je uspeo, posle pogibije svih svojih drugova, da se izvuče iz kuće i da se prebaci puzeći preko reke Unac. U kući u koju je ušao zatekao je jednu ženu kojoj je ispričao pogibiju članova OK SKOJ-a. U toku dalje borbe Nemci su naišli na kuću u koju se on bio sklonio. Zapalili su je i u njoj je izgorio i Ljubo Bosnić. Oko zgrade komiteta je kasnije nađeno na desetine mrtvih Nemaca.

Pećina u kojoj se nalazio Vrhovni štab bila je pod stalnom vatrom nemačkih padobranaca. Kurir Edvarda Kardelja je izašao je na otvor pećine da osmotri kretanje Nemaca, ali je bio pogođen jednim snajperskim metkom u glavu. Tito i Kardelj su se probili iz pećine oko 11 sati pre podne. U međuvremenu bitka se i dalje razvijala. Jedna grupa omladinaca, s Ratom Dugonjićem i Milom Neorićićem na celu, je poslata da siđe ponovo do grada i da spase radio-stanicu sovjetske misije, kao i da ne dozvole Nemcima da razviju front prema pećini. Njih dvojica su se probili do zgrade sovjetske vojne misije, a usput su naišli na jedan zid gde su zatekli pedeset streljanih omladinki, žena i seljaka.

Iz Srba (udaljenost preko 20 km vazdušnom linijom) je usiljenim maršem stigla odmah iza podneva Treća lička brigada i iz marša se upustila u borbu sa nemačkim padobrancima, kojih je bilo blizu hiljadu. U protivnapadu partizani su oslobodili američkog novinara Stojana Pribićevića, kog su Nemci u zoru zarobili sa još tri saveznička novinara.

Ličani su vrlo brzo potisli Nemce i suzbili ih na drvarskom groblju. Tu su borbe vođene sve do jutra, kada su se probili nemački tenkovi preko Petrovca i Oštrelja.

Tito se 3. juna, sa nekoliko pripadnika Vrhovnog štaba, svojim psom, šefom sovjetske vojne misije generalom Kornejevim i Vivijen Strit, vršiocem dužnosti britanske vojne misije, sovjetskom Dakotom sa Kupreškog polja, prebacio u italijanski Bari. Amerikanci su evakuisali pripadnike svoje vojne misije i ostalih 74 pripadnika glavnog štaba, Titove telohranitelje kao i 118 ranjenih partizana. Tri dana kasnije je Vrhovni štab britanskim razaračem Blekmurom, prebačen na ostrvo Vis.


Ishod

Vojnički gledano, ova operacija je bila veliki neuspeh, jer nije ispunjen cilj, a desantne grupe su imale skoro 80% žrtava (mrtvih, ranjenih i nestalih). Jedini uspeh je bilo zarobljavanje Titove nove maršalske uniforme i džipa, kao i zarobljavanje Rendolfa Čerčila koji je ubrzo pobegao. Desetak dana kasnije je izvedeno iskrcavanje na Normandiju, posle čega je bilo samo pitanje vremena kada će Nemačka izgubiti rat.