[You must be registered and logged in to see this image.]

Šolaja Simo Simela

Rođen je 1905. godine u selu Pljevi kod Šipova, Bosna i
Hercegovina, u siromašnoj seljačkoj porodici. Do rata je
radio kao šumarski radnik i nadničar, u Bosni, Crnoj Gori i
Srbiji.
Kao patriot, teško je primio poraz Kraljevine Jugoslavije.
Čim je počeo ustaški teror u okolini Šipova, s nekoliko
svojih prijatelja i susjeda sklonio se u obližnju šumu, i tu
počeo da skuplja ljude i oružje za predstojeću borbu. Kroz
narod se tada neprestano prenosio šapat o pripremama
komunista za ustanak. Šolaja je postao nestrpljiv, i jedva je
čekao da neko počne. Najzad je stigla vijest u njegovo selo
da su komunisti u Drvaru digli ustanak. Odmah je s
nekoliko svojih drugova usred dana napao i razoružao
žandare na željezničkoj stanici Ravni Do, kod Pljevskih
podova.
U susjednom selu Janju, komunisti su ranije izvršili pripreme za početak ustanka. Šolaja
uspostavlja vezu s njima i zajedno vode borbe oko Šipova, Jezera i MrkonjićGrada,
koje
oslobađaju u toku augusta 1941. godine; počinju pripreme za napad na Jajce. U svim ovim
akcijama, Šolaja je bio među prvima. Jurišajući na ustaše u Jezeru, 28. augusta, upao je među
njih, ali se bombama i uz pomoć pristiglih drugova spasio.
Poslije trodnevne velike ofanzive Nijemaca, ustaša i domobrana na slobodnu teritoriju Janja i
Pljeve, početkom septembra 1941. godine, Šolaja se pod borbom povukao na Kozila, južno od
svog sela. Ustanički front se raspao. Tada je Šolaja sa svojom nekompletnom četom dočekao,
i u odlučnom jurišu razbio, četu ustaša, goneći ih prema selu Mujidžićima. Njemu su se tada
pridružili rasuti borci, seljaci, žene, pa i djeca. Tako je formiran front ustanika i naroda, koji je
u naletu protjerao neprijatelja iz Pljeve, Janja i iz Šipova. Šolaja se dočepao i dva topa. Ova
velika pobjeda, čiji je inicijator bio Šolaja, dala je nov polet ustanku u ovom i u okolnim
krajevima. Šolaja je postao veoma popularan kod boraca i naroda.
Sredinom septembra 1941. godine, Talijani su s jednim bataljonom krenuli od MrkonjićGrada
za Šipovo. Izdajnik Uroš Drenović propušta ih bez borbe. Šolaja ih dočekuje kod sela
Sokoca s jednim vodom i, poslije višesatne neravne borbe, prisiljava ih da se povuku.
Sredinom oktobra 1941. godine, prilikom formiranja 3. krajiškog partizanskog odreda, u
njegovom sastavu je bataljon „Iskra", pod Šolajinom komandom.
Talijani su posebno respektirali Šolaju poslije poraza kod Sokoca i u Rastičevu, kod Kupresa,
3. decembra 1941. godine. Pošto su u septembru paktirali s četnikom Drenovićem, pokušavali
su na razne načine da to urade i sa Šolajom. Početkom 1942. godine, poslali su svog suradnika
Šolaji, s većom sumom novca da pokuša da ga podmiti. Kada je Šolaja čuo o čemu je riječ,
izvadio je pištolj i ubio izdajnika, govoreći: „To im je moj odgovor!"
Šolaja je bio pravi jurišnik i bombaš, veoma skroman. Na sebi je nosio žandarsko odijelo,
kojeg se dočepao u prvoj akciji. Njegova kožna torba bila je uvijek puna bombi, lako je bio
460
neuk, nepismen seljak, njegov postojani karakter i veliki patriotizam načinili su od njega
odlučnog i beskompromisnog narodnog borca.
Pod njegovom komandom, bataljon „Iskra" je u borbi između 31. decembra 1941. i 1. januara
1942. godine uništio utvrđenja u Majdanu, između Jajca i MrkonjićGrada,
a 14. februara
razbio bataljon domobrana na Vođenom Podu i Previlima, koji je pratio komoru iz Jajca za
MrkonjićGrad.
Najzad je donijeta odluka da se 25. februara izvrši napad na MrkonjićGrad.
Pod pritiskom boraca, i Drenović je obećao da će grad napasti s južne i zapadne strane. U
određeno vrijeme Šolaja je sa svojim borcima prodro u centar grada i tu uništio žandarsku
stanicu, spalio Talijansku motorizaciju i uništio nekoliko utvrđenja. Međutim, Drenović nije
krenuo u napad, pa se Šolaja sa svojim borcima morao, u teškim uslovima, probijati iz grada.
Kada je, u maja 1942. godine, uslijedila četnička akcija, Šolaju su četnici na prijevaru uhvatili
i poveli u MrkonjićGrad
Talijanima. Partizani njegovog bataljona bez borbe su ga oslobodili.
Kada su se, krajem jula i početkom augusta 1942. godine, razvile borbe između ustaša,
utvrđenih u Kupresu, i proleterskih i udarnih brigada i jedinica 3. krajiškog partizanskog
odreda, i Šolaja je sa svojim bataljonom pohitao u pomoć. U noći između 13. i 14. augusta,
jurišajući na ustaške bunkere, junački je poginuo. Odlukom CK KPJ, posmrtno je primljen u
KPJ.
Narodnim herojem proglašen je augusta 1942. godine.