Stjepan (Stipe) Mesić




Stjepan (Stipe) Mesić (rođen 24. decembra 1934 u Orahovici, Hrvatska, Kraljevina Jugoslavija) je poslednji predsednik Predsedništva SFRJ i drugi predsednik Republike Hrvatske, trenutno na vlasti.

Mesić je bio zastupnik u Hrvatskom saboru tokom šezdesetih, a nakon toga van politike do 1990. kada je postao član Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), a potom i premijer Hrvatske. Osim toga, bio je hrvatski član predsedništva Jugoslavije, gde je prvo postao potpredsednik, a zatim 1991. poslednji predsednik predsedništva Jugoslavije i tada je naglasio „da je izvršio zadatak i da Jugoslavije više nema“. Godine 1992. postao je predsednik Hrvatskog sabora.

Godine 1994. izašao je iz Hrvatske demokratske zajednice i s istomišljenicima i osnovao stranku Hrvatski nezavisni demokrati (HND). Kasnije je većina članova HND-a, uključujući Mesića, prešla u Hrvatsku narodnu stranku (HNS).

Nakon smrti Franje Tuđmana, decembra 1999. godine, Mesić je u 2. krugu glasanja izabran za predsednika Hrvatske (februar 2000). Ponovo je izabran za Predsednika januara 2005.


Rane godine

Mesić je rođen u slavonskom mestu Orahovici gde je i pohađao gimnaziju, a diplomirao je pravo na Univerzitetu u Zagrebu. Nakon studija, Mesić je radio u Orahovici i Našicama. Odslužio je vojsku, položio pravosudni ispit i radio kao opštinski sudija. Oženio se Milkom rođ. Dudunić, s kojom ima dve kćerke.

Sa celom porodicom preselio se u Zagreb i godine 1964. postao direktor sektora opštih poslova u preduzeću Universal Corporation, a zatim je postao član Saveza komunista. To je bilo obavezno za sve osobe koje su vršile dužnosti direktora preduzeća u SFRJ.

Godine 1966. izabran je kao zavisni kandidat u Opštinsko veće Orahovice, pobedivši kandidate iz Saveza komunista i iz Socijalističkog saveza radnog naroda. Godine 1967. postao je gradonačelnik Orahovice, i član ondašnjeg Sabora SR Hrvatske.

Pokrenuo je građenje prve privatne fabrike u Jugoslaviji, pa ga je Tito optužio da potiho uvodi kapitalizam (nezakonit po ustavu).

Posle donošenja „Deklaracije o položaju i imenu hrvatskoga jezika“ 1967, Mesić ju je javno osudio u govoru pred Saborom, gde je njene sastavljače prozvao kao: „političke diverzante koji razaraju temelje Jugoslavije“, i pozvao se krivično gone na sudu. Ipak, tokom sedamdesetih Mesić je podržao MASPOK. Zbog organizacije pokreta osuđen je na godinu dana zatvora. Suđenje je trajalo 3 dana, a od 55 svedoka samo je 5 svedočilo protiv njega. Nakon priziva, proces se odužio do 1975, kada je odslužio godinu dana u zatvoru u Staroj Gradiški.


Prvi višestranački izbori, raspad SFRJ, građanski rat

Izabran je 1990. kao kandidat HDZ-a na prvim višestranačkim izborima u Hrvatskoj nakon Drugog svetskog rata. Postao je premijer Hrvatske, i na toj funkciji bio od maja do avgusta 1990. Ipak, ubrzo je dao ostavku kako bi bio izabran u federativno predsedništvo, gde je prvo bio potpredsednik.

Predsednici su se godišnje automatski izmenjivali po ključu republika/pokrajina. Kad je bio red da Mesić bude predsednik, član predsjedništva iz Srbije Borisav Jović tražio je glasanje. 4 člana (Srbija, Crna Gora, Vojvodina, Kosovo) bili su protiv njega, a 4 člana (Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija) bili su za. Posredovanjem Evropske zajednice Mesić je ipak postao predsednik.

Kad je Hrvatska proglasila nezavisnost, Mesić se vratio u domovinu i dao ostavku na mesto predsednika. Godine 1992. izabran je u sabor i postao njegov predsednik.

Godine 1994. istupio je iz HDZ-a i osnovao novu stranku, Hrvatske nezavisne demokrate. Suprotstavio se vladinoj politici prema Bosni i Hercegovini, optužujući Tuđmana da želi da podeli BiH s Miloševićem. Kritikovao je i privatizaciju zbog pljačke i profiterstva.

Tokom svog disidentskog razdoblja pokušao je da, zajedno sa Josipom Manolićem, faktički izvede državni udar. Međutim, to mu nije pošlo za rukom.

Mesić je 1997. zajedno s većim delom svoje stranke prešao u Hrvatsku narodnu stranku (HNS) gde je postao izvršni potpredsednik stranke.


Prvi predsednički mandat

Izabran je za predsednika Hrvatske 2000. godine nakon što je pobedio u prvom krugu izbora, a zatim u drugom krugu porazio HSLS-ovog kandidata Dražena Budišu. Mesić je nastupio kao kandidat stranaka HNS, HSS, LS i IDS. Nakon što je postao predsednik, istupio je iz članstva u HNS-u.

Tokom svog prvog mandata u spoljnoj politici, Mesić se zalagao da Hrvatska postane članica Evropske unije i NATO-a. Takođe je pokrenuo obostrana izvinjenja za moguće ratne zločine sa predsednikom Srbije i Crne Gore, što je većina hrvatske javnosti loše primila, jer se smatralo da se druga strana nije izvinila u onoj meri u kojoj se predsednik Mesić izvinio.


Drugi predsednički mandat

Na predsedničkim izborima 2005. je kao kandidat osam političkih stranaka osvojio skoro polovinu glasova, ali mu je natpolovična većina uskraćena za par postotaka. U drugom krugu se suočio s protivkandidatkinjom Jadrankom Kosor i pobedio. Drugi petogodišnji mandat mu ističe 2010.

Krajem 2006. godine na Internetu su objavljeni snimci njegovih govora hrvatskoj emigraciji u Australiji i Švajcarskoj u kojima relativizuje ustaške zločine i praktično izjednačava ustašku borbu sa antifašističkom borbom partizana. Nakon objavljivanja tih snimaka na HRTu, po kratkom postupku su smenjeni urednici dnevnika Danko Družijanić i Goran Rotin zbog emitovanja govora, bez dodatne provere njihovog porekla. Posle bure koja se podigla zbog tih govora, Mesić se izvinio javnosti i priznao da je pogrešio, rekavši da se tog govora ne seća, ali da su bila takva vremena.